by RootSecStartap Wonder Dynamics iza kog stoje Nikola Todorović, filmski stvaralac i stručnjak za vizuelne efekte, i glumac Taj Šeridan ima sledeći cilj: uz pomoć veštačke inteligencije i mašinskog učenje želi da omogući nezavisnim filmskim stvaraocima sa nižim budžetima da izrade vrhunske vizuelne efekte koji se sreću u blokbasterima.
Sedište ove kompanije nalazi se u Los Anđelesu a nova kancelarija ni manje ni više otvorena je Novom Sadu i okuplja tim umetnika, inženjera i naučnika koji će osnivačima pomoći da razviju kvalitetan proizvod. Njih je trenutno petnaestoro ali traže nove ljude i plan je da se tim duplira tokom ove godine.
Uz to, Todorović i Šeridan najavili su i mnogobrojne holivudske filmske projekte koji bi se snimali u Srbiji, uključujući njihove sopstvene, a u ekskluzivnom intervjuu za Netokraciju Nikola otkriva detalje o samom proizvodu, kako je došlo do partnerstva sa Šeridanom i otkud on u Holivudu.
Nikola, možeš li nam za početak reći nešto više o svom školovanju i životu u Srbiji? Koju školu si pohađao?
Nikola: Veći deo mladosti proveo sam u Somboru, gde sam završio gimnaziju “Veljko Petrović”.
Inače, rođen sam u Bosni, u Zavidovićima, odakle nam je cela porodica. Devedesetih smo izbegli u Kneževe Vinograde, malo selo pored Belog Manastira. Iako je situacija tada bila dosta loša, drago mi je da sam odrastao na selu, jer kao dete na selu imaš mnogo slobode. Posle toga smo prešli u Sombor gde me je situacija, kao i većinu izbeglica, u novoj školi i okruženju primorala da odrastem mnogo brže.
Sombor mi je bio mnogo drag i dalje mi je jedan od omiljenih gradova na svetu. Otac mi je bio elektrotehničar i izumitelj, ali kako nije bilo posla u to vreme, postao je teniski trener tako da sam uglavnom sa njim cele dane provodio na teniskim terenima. Kada nisam imao trening, pomagao sam mu sa časovima i neposredno učio sve više o sportu i radu sa ljudima.
Pre 11 godina napuštaš Srbiju i odlaziš u Ameriku na studije. Za koji univerzitet si se opredelio i šta si studirao? Kako je izgledao taj period u tvom životu?
Nikola: Teško je reći da sam se opredelio, više je bila igra sudbine, razmatraš mogućnosti i biraš onu za koju misliš da postoje realne šanse. Ja sam imao sreću da igram tenis ceo život, jer je moj otac teniski trener. Zapravo, u Ameriku sam otišao preko teniske stipendije. Kada putuješ iz Srbije na školovanje u Ameriku, gde jedna godina školovanja košta 35.000 dolara, nemaš baš puno izbora – biraš opciju koja ti daje najviše mogućnosti za stipendiju.
Sećam se da sam tada radio kao teniski trener da bih platio sve prijave za škole, tako da sam između treninga iz obližnjeg kafića koji je imao net u isto vreme slao i prijave i video snimke trenerima nadajući se pozitivnim odgovorima. Trebalo mi je više od godinu dana da nađem školu koja bi mi ponudila stipendiju za početak studija. Prestao sam da se takmičim i počeo da radim kao trener sa 16 godina, pa su takmičarski rezultati izostali, što se pokazalo kao prepreka na putu do stipendije.
Završio sam na Grace Collegu gde sam studirao Film i IT. Grace je bila dosta religiozna škola, u veoma malom mestu u Indijani, tako da osim tenisa nije bilo prilike za zabavu. Te godine su bile dosta teške kao i svakom internacionalnom studentu. Preselio sam se, a u džepu sam imao dovoljno novca samo za knjige, trebalo je dosta kreativnosti da se taj budžet preraspodeli tako da preživim. Kao internacionalni student, zakonski ne smeš da radiš za vreme školovanja više od 12 meseci tokom 4 godine. Mogao sam, dakle, da radim samo za vreme letnjih meseci, i zbog obaveze da zaradim dodatni novac za školovanje, pune četiri godine nisam video svoju porodicu. To je za mene bilo izuzetno teško.
Ipak, Midwest je pun finih ljudi koji žele da pomognu mladim ljudima, tako da sam upoznao nekolicinu njih koji su mi ponudili smeštaj kada nisam imao gde da budem tokom školovanja. Oni su mi sada kao deo porodice i sve ovo danas ne bi bilo moguće bez njihove pomoći i podrške.
Tokom poslednje godine fakulteta uspeo sam da budem primljen na LAFSC (LA Film Studies Center). Taj program je bio odličan jer je pružio izuzetno hands-on iskustvo – rad u praksi u Holivudu i usavršavanje filmskih studija. Takođe sam bio izabran od cele student body da režiram kratkometražni film koji je škola sponzorisala. To je bio moj prvi film koji sam režirao i na kraju je završio na festivalu na čuvenom Grauman’s Chinese Theatre u Holivudu gde je imao i premijeru, što je bilo pravo ostvarenje sna. Posle toga nije bilo povratka, karijera u filmskoj industriji je bila moj jedini izbor.
Kako si se uopšte zainteresovao za filmsku industriju? Možeš li nam ispričati nešto više o svojoj poslovnoj pozadini u ovoj oblasti?
Nikola: Moj ujak imao je mali video klub u prizemlju bakine kuće u Bosni, gde se leti okupljala cela porodica. Dok su se ostali igrali ja sam od jutra do večeri vreme provodio i toj maloj videoteci, proučavajući filmove na VHS kasetama. To su neizostavno najlepša sećanja iz detinjstva. Tako je i nastala moja ljubav prema filmu, još od malih nogu. U toj videoteci sam, sa samo sedam godina, zaradio prvi novac iznajmljujući filmove dok ujak nije bio tu. Prva zarada je za mene bila kao da sam osvojio milion dolara.
Sa 12-13 godina počeo sam da proučavam vizuelne efekte gledajući tutorijale na netu. Uvek sam imao osećaj da će znanje VFX-a biti ključno za stvaranje filmova. Nisam imao kameru ali sam imao kompjuter i Internet, tako da je to brzo postala moja opsesija. Ubrzo sam naučio kako da radim VFX, i to mi je bio prvi posao posle školovanja. Imao sam i stručnu praksu u jednom malom VFX butiku u Santa Monici, i posle školovanja sam preko leta tamo radio besplatno. Uživao sam gledajući i učeći od iskusnih radnika. Mislim da su mi dali prvu priliku da radim jedan indie film samo zato što sam bio toliko uporan, ili dosadan, zavisi kako gledaš na to. Pripremao sam concept art koji se na kraju pretvorio u VFX posao, jer im se svidelo kako sam radio.
U tom istom periodu sam se trudio da radim na brojnim filmskim setovima da bih što više naučio. Nije mi bilo bitno šta je posao, dok god sam mogao da gledam kako rade profesionalci za koje sam imao bezbroj pitanja. Posle toga sam radio za razne VFX kuće, pa i neke TV kanale kao što su Fox i MLB, sve dok nisam postao frilenser u raznim filmovima, serijama i reklamama u LA-u, uglavnom na projektima koji su zahtevali znanje IT-a i VFX-a.
Kada i kako ti se rodila ideja za pokretanje sopstvenog startapa? Možeš li da nam ispričaš i nešto više o poznanstvu sa Tajem Šeridanom i kako je ono preraslo u zajednički poslovni poduhvat?
Nikola: Na ideju sam došao na putu između radoznalosti i želje da naučim i istražim kako bi izgledala budućnost snimanja filmova. Tu je mesto našla i moja opsednutost filmom i inovacijama, ali i frustracija koliko je teško praviti filmove sa puno CG i VFX elemenata.
Mislim da je snimanje filma previše skupo i da bi te cifre trebalo da budu mnogo niže. Filmska industrija veoma je zatvorena, naročito za nekoga ko dolazi iz male zemlje kao što je Srbija. Šanse da se probiješ i napraviš holivudski film su gotovo nepostojeće. Ekonomska razlika između država ne bi trebalo da utiče na to ko može da ispriča priču na nivou velikih Sci-Fi blokbaster filmova. Umetnost je tu da inspiriše, i ne bi trebalo da bude dostupna samo onima koji mogu da dobiju veliki budžet ili onima koji su već postigli uspeh. Mi u Wonder Dynamics-u ne tvrdimo da ćemo to sve promeniti, ali ako možemo makar malo da utičemo na promenu, bićemo beskrajno srećni i ponosni.
Problem je vrlo jasan. Investitori finansiraju filmove samo onih filmskih stvaralaca koji su već ostvarili neki uspeh. Studiji distribuiraju samo one filmove za koje misle da imaju potencijal za novčanu dobit. To su indie filmovi donekle promenili, ali oni statistički nisu gledani na nivou kao što su to veliki studijski filmovi sa puno efekata. Indie filmovi moraju da budu skromniji.
Problem sa studijskim filmovima je taj što, ako studio uloži preko 200 miliona dolara, ne može da rizikuje i da napravi art film koji pokušava da odgovori šta je smisao života, sa ogromnim efektima i radnjom smeštenom u budućnost. Njegov cilj je da vrati investiciju i da privuče što više gledalaca. Onda se kao po šablonu pravi ogroman spektakl, koji ne eksperimentiše previše sa pričom, već igra na sigurnu i komercijalnu kartu.
Veštačku inteligenciju (AI) smo videli kao nešto što ima priliku da donese barem malo promene. Mislim da će naša generacija dobiti mogućnost da na lakši način svoju maštu prebaci u filmsko delo. Ogromna razlika i dalje postoji, ljudska mašta je uvek daleko ispred onoga što je tehnički i novčano moguće. Taj i ja smo, tokom pisanja projekata, uvek pisali velike ideje za koje bi bilo potrebno $100+ miliona za produkciju. To je, verujem, generalno problem svakoga ko počinje. Mislim da je tehnologija jedina koja će to moći da promeni, olakšavajući pravljenje filmova.
Taja sam upoznao kada sam radio kao konsultant za kompaniju Film Finances, Inc. koja radi preko 500 filmova godišnje. Sreli smo se na setu i obojica smo se tada zanimali za pisanje scenarija. Počeli smo da delimo lična iskustva i razmenjujemo beleške, maštajući da režiramo jednog dana. On je tada živeo u Teksasu, pa je boravio kod mene svaki put kada bi dolazio na audicije u Los Anđeles. To je na neki način bio zajednički početak i njegove i moje karijere. Ubrzo smo postali najbolji prijatelji, i nekako je bilo prirodno da zajedničkim snagama osnujemo kompaniju.
Šta je glavni proizvod Wonder Dynamics-a i koji je njegov osnovni cilj? U kom stadijumu razvoja se trenutno nalazi?
Nikola: Wonder Dynamics koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje za razvoj produkcijskih alata koji će filmskim stvaraocima sa nižim budžetima omogućiti snimanje filmova i serija sa puno CG i VFX elemenata, kao što su Sci-Fi blokbasteri. Uz to, razvijamo naše filmske projekte koji bi se snimali u Srbiji, koristeći baš tu tehnologiju. Naravno, uz to, plan je da sarađujemo sa mnogim produkcijskim kućama i studijima.
Wonder Dynamics je kombinacija storytelling-a i AI tehnologije, ali nam je kvalitet priče uvek na prvom mestu. Zbog toga razvijamo tehnologiju sa ciljem da nam olakša i stvori bolje uslove za snimanje filmova i serija. S obzirom na ljude i projekte vezane za kompaniju, specifikaciju razvoja i na čemu tačno radimo još moramo da držimo u tajnosti.
U vašem savetodavnom odboru nalaze se prilično impresivna imena. Kako ste ih okupili i koliko vam u poslovanju znače njihovi saveti?
Nikola: Jedan od mojih mentora mi je rekao – u bilo koju industriju da uđeš, bitno je da se okružiš najpametnijim ljudima koje u njoj možeš pronaći i da postavljaš prava pitanja. S obzirom na to da je naš projekat kombinacija tehnologije i storytelling-a gledali smo da se okružimo najboljima iz IT sektora i filmske Industrije, da bismo od njih učili. Verujem i duboko sam ubeđen da su edukacija i učenje od starijih i iskusnijih ljudi najbitnija stvar u životu.
Imali smo mnogo sreće kad smo okupili ovakav tim. Taj je dobio ulogu u filmu Ready Player One (Igrač broj 1) kada smo otprilike završavali prvi demo za našu interaktivnu tehnologiju. Kada smo to pokazali Stivenu Spilbergu, odlučio je da nam pomogne jer mu se izuzetno dopao naš rad. Russo-a sam upoznao preko Terija Daglasa, koji je moj dobar prijatelj i jedan od naših savetnika i investitora. Ruso i Spilberg su apsolutni geniji sto se tiče produkcije i inovacija, tako da su nam svi njihovi saveti od neprocenljive vrednosti. Angjoo i Antonio smo doveli baš zbog njihovog neverovatnog znanja u AI-u, oni već decenijama rade izuzetna istraživanja na polju AI-a, od robotike do autonomnih vozila, što nama mnogo pomaže. Greg Trattner i Bob Schwab su mi lični mentori još od kada sam se preselio u Los Anđeles.
Da li ste došli do prvih klijenata i, ukoliko nije tajna, ko su oni?
Nikola: Mi smo ranije već (u tajnosti) sarađivali sa velikim studijima i kompanijama. Prvi klijent nam je bio NBC Universal, a sarađivali smo sa Comcastom, gde smo direktno radili sa CTO-om i njegovim timom. Pored njih smo radili sa Warner Bros., AT&T i još nekoliko velikih igrača. To je sve bilo sa našim prethodnim proizvodom, koji je bio interaktivne prirode. Baš zbog tog iskustva smo dobili ideju i neophodno znanje da se upustimo u aktuelni projekat.
Još ne možemo da otkrijemo ko su nam klijenti u radu sa novim proizvodom, ali smo sigurni da će to biti do sada najveći i najzanimljiviji projekat na kome smo radili.
Odlučili ste da deo poslovanja prebacite u Srbiju i dev tim oformite u Novom Sadu. Zašto ste se odlučili na taj potez? Koliko ljudi trenutno čini tim?
Nikola: Odlučili smo se za Novi Sad baš zato što znam koliko kreativnih i mladih ljudi ima u Srbiji. Ovde postoji ta kombinacija umetnika, inženjera i naučnika koja nam je potrebna da razvijemo kvalitetan proizvod. Trenutno nas je 15 ali tražimo nove ljude i plan je da se tim duplira tokom ove godine. Novi Sad nam je bio posebno privlačan jer je idealna lokacija za studio koji planiramo da izgradimo, kako bismo tu snimali filmove i produkcije koristeći našu tehnologiju.
Nije samo dev tim u pitanju. Tim u Novom Sadu je kombinacija Machine, odnosno Deep Learning-a i 3D/VFX umetnika. Mi nismo klasična IT kompanija, već kombinacija startapa i indie filmskog studija. Većina našeg tima okuplja veoma talentovane mlade ljude koji razumeju i CG i Deep Learning. U slučaju da su samo stručnjaci za jednu oblast, mi gledamo da ceo tim uči razmenjujući iskustva, i naravno da delimo znanje koje smo Taj i ja stekli radeći u filmskoj industriji. Posebno Taj koji je radio sa najvećim i najtalentovanijim režiserima i producentima u Holivudu.
Naša filozofija je da edukacija dolazi prva, tako da ne tražimo ljude koji misle da već sve znaju, nego ljude koji žele da neprekidno uče i imaju široke vidike. Ovo je novi pristup produkciji i post produkciji koja se nije drastično promenila tokom prethodnih decenija. Zato nam je veoma važno da nađemo ljude koji imaju motivaciju i strast da nauče kako će izgledati budućnost snimanja filma. Naši juniori su se već pokazali kao mnogo bolji od nekih VFX seniora iz LA-a i na nivou ML inženjera koji su išli u Ivy League škole, baš zbog tog otvorenog svežeg pogleda i manjka navika standardnih pristupa koje je teško razbiti. U teoriji stvaramo nove pozicije AI artista, što je, verujem, budućnost filmske industrije.
Planirate li dalje širenje tog tima? Ukoliko je odgovor da, za kojim kadrovima ćete tragati?
Nikola: Da, trenutno širimo tim. Imamo otvorene pozicije za Machine Learning i softverske inženjere, juniore i seniore.
Sa filmske strane tražimo 3D artiste, 3D animatore, VFX kompozitore, Lighting/Texture artiste, Modelere i VFX kompozitore. Imamo još par pozicija koje su izlistane na našem sajtu wonderdynamis.com
Za kraj, kakvi su vam planovi za budućnost? Planirate li neke nove projekte?
Nikola: Plan nam je da ove godine završimo tehnologiju i koristimo je sa izabranim filmskim stvaraocima – režiserima i producentima sa kojima smo Taj i ja ranije sarađivali. To će nam pomoći da našu tehnologiju raširimo i usavršimo mnogo brže, a za sada smo veoma selektivni što se tiče sa kim od filmskih stvaralaca sarađujemo, kako bismo bili sigurni da je kvalitet prvih filmova koji koriste tehnologiju na visokom nivou. Sledeći cilj je da u Srbiji otvorimo veliki filmski studio, u kome bismo snimali sopstvene i razne holivudske filmove koristeći tehnologiju koju razvijamo. U našem timu investitora i savetnika imamo članove koji su već snimali filmove u Srbiji, što nam je dosta pomoglo u dosadašnjem radu. Želja mi je da se Novi Sad i Srbija pretvore u poznatu destinaciju za brojne holivudske produkcije i verujem da je ta želja realna i ostvariva.
Naš dugoročni cilj je da vežemo sve te produkcije za Srbiju, jer je dosadašnja praksa pokazala da oni dođu, snimaju dva, tri meseca i odu, bez namere da se vrate. Problem je što lokacija za produkciju kao što je naša zemlja ima puno, pa je producentima svejedno da li dolaze u Srbiju ili neku drugu zemlju u okruženju. Kada izgradimo ovu tehnologiju i povežemo je sa studijom, neće imati izbora nego da ostanu ovde i da se stalno vraćaju.
Meni je bilo potrebno mnogo godina truda i mnogo sreće da se probijem u filmskoj industriji, a nažalost mnogi mladi umetnici iz Srbije nikada ne dobiju takvu priliku. Želja mi je da jednog dana obezbedimo tu šansu našim mladim ljudima i da dovedemo Holivud ovde. Jer ko zna, možda su sledeći Spielberg ili Russo neki dečak ili devojčica iz nekog malog mesta u Srbiji. Ako možemo da povećamo šansu, barem za jedan procenat, da taj talenat ima uslove da ispriča svoju priču, to znači da je naša misija uspela.
The post Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga! appeared first on Netokracija.rs.
