by RootSecČinjenica jeste da je pomenuti grad, barem kada govorimo o IT industriji, uvek bio u senci većih u Srbiji, ali isto tako vremena se menjaju pa bi Niš mogao da postane značajan centar za razvoj talentovanih timova i tehnoloških startapa. Jedan od pokretača za tako nešto može da bude i novootvoreni Naučno-tehnološki park kojem smo posvetili i zaseban tekst.
Sada, tri godine kasnije, kada ova zgrada dobija nove stanare i kada se u Nišu rađaju neke nove tech firme i startapi odlučili smo se da ponovo govorimo sa predstavnicima startap scene na jugu Srbije. Pričali smo o tome kako danas izgleda startap zajednica u ovom gradu, kako izgleda saradnja i kolaboracija između kompanija i šta je potrebno uraditi na državnom nivou kako bi, možda, Niš u nekom trenutku postao gotovo ravnopravan prema Novom Sadu i možda nekada ka Beogradu.
Nacionalna strategija za razvoj inovacionih biznisa važna i za Niš
“Niški startap ekosistem je u svojoj vrlo ranoj fazi. Iskreno govoreći, niška startap scena nije razvijena kao u Beogradu ili Novom Sadu, ali se ubrzano razvija i sve veći broj projekata i inicijativa mi uliva poverenje da budem optimista i slobodno kažem da ima svetlu budućnost“, otkriva na početku za Netokraciju Miroljub Bošković, CBO u niškoj kompaniji Ingsoftware.
Prema njegovim rečima, s jedne strane veliki zamajac za ovaj grad daju veće IT firme (poput Ingsoftware-a), koje što samostalno, što s partnerima, pokreću svoje spinoff projekte s kojima pokušavaju da se probiju ne samo lokalno, već globalno. On ovde kao primer pominje njihovu aplikaciju FamiliPay koju su razvili s partnerom iz SAD-a, između ostalog i uz podršku Inovacionog fonda. Miroljub pored toga, dodaje i sledeće:
S druge strane, sve je veći broj startap inicijativa koje pokreću ljudi puni preduzetničkog duha i željni dokazivanja. I baš u takvim situacijama veliku ulogu imaju fondovi koji podržavaju inovativne ideje, kao i lokalne organizacije poput NiCAT klastera, Naučno-tehnološkog parka, sve većeg broj habova… što sve predstavlja ogroman korak napred u odnosu na situaciju od pre samo tri, četiri godine!
Ipak, posla i te kako ima i za naredni period. Naime, ono što Miroljub smatra da je sledeći veliki korak za grad na jugu Srbije, jeste postojanje nacionalne strategije za razvoj inovativnih biznisa, a u kojoj će Niš dobiti adekvatnu pažnju. “To je nešto na čemu se već radi, postoji inicijativa gde i ja lično, kao član upravnog odbora NiCAT klastera učestvujem”, kaže Bošković.
Naš sagovornik ističe da se svi zalažu za to da nacionalna strategija obuhvati i kreiranje posebnih lokalno orijentisanih fondova koji će podstaći preduzetništvo u Nišu i okolini koja mu prirodno gravitira. Iskustva iz okolnih zemalja baš to i pokazuju – da konkretna sredstva predstavljaju najbolji motiv da se startap idejama pristupa sistemski i održivo, kao i da se u dužem periodu povećava i njihov broj i kvalitet.
Takva strategija bi, dodaje Miroljub, trebalo da obuhvati i odgovarajuće olakšice za startape, kako bi imali motiv da dugoročno rade i razvijaju svoju ideju u Srbiji (bez obzira da li u Nišu ili nekom drugom gradu), dok pažnju treba usmeriti i ka drugim važnim stvarima:
Ono na šta se treba fokusirati jeste izmeštanje startap priče iz IT okvira. Činjenica je da odatle dolazi puno dobrih ideja, ali uveren sam da tako propuštamo priliku da pronađemo brojne interesantne ideje iz drugih oblasti.
Baš smo nedavno u firmi komentarisali događaj (organizovan u Nišu), gde su svoje ideje predstavljali advokati, arhitekte, dizajneri… i gde smo bili prijatno iznenađeni kvalitetom, poslovnim pristupom, vizijom. Što zapravo i ne treba da nas čudi, jer često uspešne startap ideje i dolaze od ljudi koje se dugo bave nekim biznisom i prepoznaju probleme, potrebe i rešenja.
Za razvoj snažne startap zajednice nam pre svega trebaju talentovani ljudi i timovi
Miroljubov kolega iz Niša, Marko Petković, CEO i osnivač gaming studija Peaksel, kaže da on do sada iskreno nije do detalja upoznat sa radom nekih manjih startapa koji tek ulaze na scenu. Međutim, na osnovu feedback-a ljudi koji su se kod njega raspitivali o tome da razviju određenu igru, naš sagovornik je zaključio da svakako ima interesovanja iako timovi nisu organizovani u potpunosti.
Marko za Netokraciju kaže da su u Nišu Peaksel, Webelinx i Sozap kao veliki studiji i mnogi koji ulaze ili žele da uđu u gejming industriju su inspirisani uspehom tih firmi a mogu imati i pristup relevantnim informacijama – što od prijatelja iz tih firmi, što sa interneta, online događaja i sličnih stvari koje, recimo, radi SGA. “Niš nije izdvojen ni u kakvu posebnu celinu koja sama po sebi dobija nešto što ne dobijaju ostali gradovi u Srbiji”, napominje Marko i dodaje sledeće:
Zbog toga smatram da još uvek nema mesta za priču o nekom zasebnom ekosistemu i Niš u ovom trenutku nije zasebna jedinica u gejming sektoru. Sa druge strane, gejming kompanije u Nišu sarađuju i razmenjuju informacije i iskustva, ne kriju ih jedne od drugih.
Naravno, ne u vezi konkretnih projekata, već opšte podatke koje međusobno otvoreno delimo. I, kao što sam spomenuo, otvoreni smo i da pomognemo manjim ekipama koje imaju sopstvene ideje i planove. Ipak, i dalje nismo zaseban ekosistem i vezujemo se za srpsku scenu, a nakon toga i istočnoevropsku koju čine Poljska, Hrvatska, a sa druge strane tu je i Dablin.
Petković, između ostalog, dodaje da u ovom trenutku ne postoji ništa specifično što bi moglo da se uradi za startap scenu Srbije a da nije potrebno ostatku Srbije. On ovde kao primer navodi SGA koja radi sjajan posao edukacije i povezivanja game dev zajednice, kao i da to treba preslikati na svaki segment IT industrije. Štaviše, Peaksel je imao ideju da uključi i neke fizičke događaje u Nišu (što je i SGA planirala), ali je zbog pandemije sve to odloženo.
Komentarišući otvaranje zgrade NTP-a u Nišu, Petković ocenjuje da je to odličan poslovni potez i da će do izražaja da dođe kada se stvari vrate u normalu i kada se firme usele u svoje kancelarije – upravo zbog razmene znanja i sličnih stvari:
Nama, recimo, stalno stižu zahtevi za outsorcing iako mi to ne radimo, a kada bismo bili u NTP-u dovoljno je da siđeš sprat dole i nekom to prebaciš. Sa druge strane, u Nišu postoje još sličnih prostora, ali je ovaj najveći koji je odlično vezao Niš kao grad i ulazi u standarde koje imaju najboje firme. Sada zbog korone efekti neće biti toliko veliki i vidljivi ali u naredne dve, tri godine NTP će biti sjajna stvar za sve.
Sa druge strane, Miroljub zaključuje da NTP kao objekat zapravo predstavlja simbol želje da se radi na razvoju niške startap scene. On kaže da je park kao takav bitan, a ono čime on može suštinski da pomogne jeste da preuzme ulogu akceleratora i edukativnog centra koji će preduzetnicima omogućiti i olakšati da od ideje dođu do održivog posla.
“Imam velika očekivanja od njega, a mi smo spremni da kroz deljenje naših iskustava stečena kroz pokretanje FamiliPay projekta, ali i drugih sličnih inicijativa, damo i svoj doprinos. Samo kroz sinergiju uspešnih firmi, postojećih projekata i institucija, NTP može da ispuni tu misiju”, ocenio je na kraju Miroljub.
Ono što bi u ovom slučaju moglo da se nametne kao zaključak na ovu temu, jeste činjenica da je za rast samog startap ekosistema u Nišu, pa i čitavoj Srbiji uopšte, potrebno raditi na povezivanju postojećih kompanija ali i na otvaranju novih poslovnih prostora koji će ih okupiti – jer to je ono što uvek nedostaje. A kako bi na sve to uopšte i mogli da računamo, potrebni su nam pre svega mladi talentovani i edukovani ljudi željni uspeha. Ko zna, možda upravo oni budu deo nekog od naših sledećih tekstova.
The post Nove investicije i saradnja između timova presudni su za razvoj startap zajednice u Nišu appeared first on Netokracija.rs.
