by RootSecKroz osnovnu i srednju školu Katarina je bila odličan đak, ali matematika i fizika su joj bile posebno interesantne. Ipak, na početku školovanja, kaže, nije bila previše ambiciozna pa je na takmičenja išla samo ako bi je profesori usmerili na to – uglavnom za prirodne nauke.
Pri kraju osnovne škole nije imala ideju čime tačno želi da se bavi, ali je znala da želi da bude fakultetski obrazovana, te je upisala gimnaziju prirodno-matematičkog smera. Zainteresovavši se više o osnovama elektrotehnike pogledala je program Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu koji joj se od starta svideo i tada se definitivno usmerila ka elektrotehnici.
Kako nam je rekla, do te odluke je došla sama preispitivanjem svojih interesovanja, iako tada još uvek nije bila svesna koliko je ozbiljan izbor napravila. Ipak, sve se ispostavilo kao pun pogodak, a ona je počela da ređa uspeh za uspehom. Ovo je njena priča.
Kako je dalje tekao tvoj put usavršavanja znanja na fakultetu?
U prvom semestru studija bila sam pomalo u strahu kako ću se snaći. Od svih predmeta najviše su mi se dopale Osnove elektrotehnike. Puno vremena sam provodila učeći, jer mi je posle gimnazije ovo bila nova materija. Studije sam završila sa prosečnom ocenom 9.8, mada nisam vodila računa o proseku. Vodila sam se principom savesnog studenta, da se za svaki ispit spremim što bolje mogu.
Na ETF-u se pri upisu u drugu godinu studija bira modul na kom se nastavljaju studije. Moj izbor bila je Elektronika, jer sam smatrala da ću tu steći najviše znanja. Na ovom modulu zaista se uči o puno stvari, od osnova elektronike, od nivoa elektrona, preko analize kola u elektronici, analognih i digitalnih, programiranja, digitalne obrade signala, pa do izučavanja kompletnih Sistema hardvera.
U drugoj godine studija bila sam jedna od izabranih demonstratora u laboratoriji za Osnove elektrotehnike, u kojoj studenti prve godine imaju laboratorijske vežbe. Takođe, u drugoj godini studija počela sam da radim preko ugovora kao pomoćni laboratorijski inženjer u Laboratoriji za ispitivanje elektromagnetne kompatibilnosti. Ovaj posao radila sam preko ugovora, nije mi oduzimao puno vremena od studiranja, ali mi je doneo puno znanja i iskustva.
Nakon svake završene godine studija bila sam dobitnik priznanja za najboljeg studenta na smeru Elektronika, a nakon završenih studija dobila sam i priznanje za najboljeg diplomiranog studenta na smeru Elektronika. Velika je čast i odgovornost naći se među najboljim studentima Elektrotehničkog fakulteta.Takođe, bila sam dobitnik stipendije za nadarene studente, a kasnije i stipendije Dositeja.
Tokom studija si se istakla u radu na pojedinim projektima? Na čemu si tačno radila?
U okviru mnogih ispita na fakultetu potrebno je uraditi praktični projekat. Tema projekta često je na izboru studenta, pa sam ja istakla neke od projekata koji su bili najinteresantniji. Ono što bih ovde istakla jeste projekat na kom sam radila sa još pet kolega sa fakulteta za takmičenje Renesas MCU Car Rally.
Ovde je zadatak napraviti i programirati autonomnu formulicu (formula veličine veće igračke), sa komponentama dobijenih od sponzora takmičenja. Krajnji cilj je da ovakva formulica prati belu liniju na krivudavom putu, i tako samostalno vozi tri kruga na stazi na takmičenju. Glavni izazov je optimizovati hardver i kontrolu softverom, tako da autić može da se vozi jednako dobro pri različitim uslovima i na svim segmentima staze.
Osvojila si bronzanu medalju na međunarodnoj olimpijadi iz mikroelektronike. Koliko je to takmičenje značilo u tvom daljem usavršavanju?
Osvojila sam bronzanu medalju, tj. 3. mesto na 13. Međunarodnoj olimpijadi iz mikroelektronike. Ovo takmičenje održava se svake godine u Jerevanu, u Jermeniji, u organizaciji kompanije Synopsis, poznate u industriji proizvodnje čipova. Takmičenje se sastoji u rešavanju niza zadataka iz različitih oblasti prisutnih u industriji elektronike – programiranje, fizička elektronika, analogna i digitalna elektronika. Dakle, treba pokazati što više znanja, ali i snalažljivosti na testu koji traje četiri sata.
Ja sam zauzela 3. mesto iza devojke iz Irana na 2. mestu i momka koji je predstavljao Nemačku na 1. mestu. Uspeh na ovom takmičenju ne nosi nikakve konkretne beneficije. Meni je ono donelo najpre ličnu satisfakciju i samopouzdanje u znanje koje imam u poređenju sa studentima kolegama iz celog sveta. Najvrednije što sam stekla u Jerevanu svakako je poznanstvo sa drugim učesnicima takmičenja, sa kojima sam još uvek u kontaktu.
Jedan od povoda ovog intervjua bio je tvoje poznavanje više programskih jezika. Šta to tačno podrazumeva?
Služim se sa nekoliko programskih jezika, kao i jezicima za opis hardvera. Pre fakulteta nisam imala dobru osnovu znanja iz programiranja. Međutim, stekla sam je već na prvom predmetu iz programiranja na fakultetu. Tada se uči jezik Pascal, koji nije na najboljem glasu, ali meni je bilo dovoljno da razumem logiku razmišljanja.
To je ono što smatram da je suština kod programiranja – imati dobru logiku pri pristupu problemu. Naravno, različiti jezici imaju svoje prednosti za različite aplikacije, pa ih treba, kao resurs, iskoristiti što bolje. Programski jezici kojima se najviše služim su C, C++ i Matlab jezik. Pošto se bavim dizajnom čipova, svakodnevno koristim Verilog jezik za opis hardvera, a služim se i VHDL jezikom.
Kako danas izgleda tvoja karijera?
Kao što sam već pomenula, zbog širokog obima znanja koje se stiče na Elektronici, i moje “zainteresovanosti za sve”, tek nakon treće godine fakulteta stekla sam neku sliku kako bih sve to znanje mogla da primenim u industriji. Želela sam da se oprobam u različitim oblastima, kroz praksu u firmama, kako bih shvatila čime želim da se bavim.
Nakon treće godine studija imala sam jednomesečnu praksu u oblasti dizajna analognih čipova, a u toku četvrte godine imala sam tromesečnu praksu u oblasti integrisanih sistema. Uprkos ovim iskustvima, u toku četvrte godine odlučila sam da se usmerim na dizajn digitalnih čipova. U ovoj oblasti uradila sam i svoj diplomski rad, a par meseci nakon završenih osnovnih studija sam se i zaposlila u ovoj oblasti. Već dve godine radim u izraelskoj firmi Veriest, koja se bavi dizajnom i verifikacijom čipova, gde radim kao ASIC dizajn inženjer. ASIC je skraćeno od Aplication Specific Integrated Circuit, tj. integrisano kolo za specijalnu (ili specifičnu) namenu.
Moj zadatak je da na osnovu datih specifikacija jednog bloka u sistemu dizajniram taj blok do nivoa registara, tj. da definišem hardver i logiku u tom bloku kako bi on obavljao funkciju zadatu specifikacijama. Proces dizajna podrazumeva najpre osmišljavanje iIi crtanje blok šeme, zatim pisanje dokumentacije, a potom i kodiranje, tj. kucanje koda u Verilogu, kojim se opisuje dizajnirani blok. Ovim je završen samo deo posla, jer nakon ovoga sledi debug, odnosno verifikacija, provera svih funkcionalnosti bloka. U ovom delu sarađuje se sa verifikacionim inženjerom, koji radi na testovima za proveru.
Koji su tvoji naredni planovi kako u poslu, tako i u procesu usavršavanja znanja?
Trenutno nemam konkretne planove za blisku budućnost. Nalazim se na samom početku karijere i u ovom trenutku mi je cilj i želja da steknem što više znanja radeći na projektima nove tehnologije i učeći od iskusnijih kolega.
The post Katarina je bila jedan od najboljih studenata ETF-a, a danas se bavi dizajniranjem i verifikacijom čipova appeared first on Netokracija.rs.
