by RootSecPreseljenje iz Srbije u prestonicu Norveške 2018. godine nije bio prvi put da Jovan u potrazi za poslom ode u inostranstvo – šest godina ranije takođe je bio u Norveškoj ali se to nije završilo kako je očekivao, prvenstveno zbog velike krize koja je pogodila naftnu industriju, pa samim tim i norveško tržište. Nezaposlenost je bila velika i Jovan nije uspeo da pronađe posao, ali je naučio jednu od najvažnijih stvari – šta je potrebno da ga dobije:
U mom slučaju, definitivna odluka je pala nakon mog povratka u Srbiju iako u tom trenutku nisam imao jasan plan kako da to i postignem. Ovo govorim kako bi svi oni koji takođe žele da se oprobaju van granica naše zemlje shvatili da motiv i krajnji cilj igraju jako važnu ulogu u tom procesu. Neću kriti da moj motiv te 2012. nije bio da radim baš u Norveškoj već da radim u kompaniji koja će zaposlene prvenstveno posmatrati kao ljude a ne striktno kao brojku kroz OKR i godišnji/polugodišnji/kvartalni presek.
U tom trenutku u Srbiji je bilo malo kompanija koje su na taj način posmatrale svoje zaposlene i do njih je bilo veoma teško doći, bez obzira da li konkurišete sa iskustvom juniora ili seniora.
Ipak, kako dodaje naš sagovornik, traženje posla u inostranstvu bez konkretnog kontakta bilo je nezanimljivo, iscrpno i oduzimalo je jako puno vremena ali, kada se pojavila idealna prilika, sve je teklo jednostavno i brzo – kao dlanom o dlan. On danas radi u kompaniji Tidal – globalnom muzičkom streaming servisu koji će uskoro biti dostupan i korisnicima SBB-a u Srbiji i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda norveška IT industrija.
Ukoliko dobijete posao i ispunjavate sve zakonske uslove, proces dobijanja vize je jednostavan
“Nakon temeljnog istraživanja našeg tržišta, shvatio sam da bi najpametnije bilo da se za početak fokusiram na pronalaženje kompanije koja posluje u Srbiji ali sarađuje sa klijentima iz inostranstva”, otkriva nam Jovan na početku razgovora:
Sredinom 2015. počinjem da radim za kompaniju koja se bavila outsourcingom i koja je u početku delovala dosta ozbiljnije od svih kompanija u kojima sam prethodno bio zaposlen. Tamo sam se detaljnije upoznao sa procesom razvoja i održavanja softvera počevši od projekta, razvoja, kontrole kvaliteta i, na kraju, korisničke podrške. Tada sam radio u odeljenju tehničke podrške gde sam relativno često bio u kontaktu sa QA odeljenjem i želeo sam da pređem u taj sektor. Ipak, ta kompanija je kasnije pretrpela kadrovske promene u menadžmentu i nije baš blagonaklono gledala na prelazak iz jednog u drugo odeljenje.
Jovan je krajem 2016. ipak odlučio da samostalno krene da radi za američkog klijenta kao QA inženjer i tu se, zapravo, desila prekretnica u njegovoj karijeri – konačno je radio tačno ono što je želeo. Međutim, baš kad je sve krenulo da se odvija po planu, pojavio se oglas za poziciju QA inženjera u kompaniji TIDAL na Linkedinu:
U to vreme o TIDAL-u nisam puno znao osim čime se bavi, čak ni to da je ceo razvojni tim u Oslu. Aplicirao sam i proces regrutovanja se sastojao iz testa, 2(3) kruga intervjua i provere referenci. U mom slučaju, nepune dve sedmice je prošlo od prijavljivanja do ponude.
Nezvaničan podatak je da se većina tech tima u Oslu u slobodno vreme bavi muzikom. Sećam se da je na poslednjem krugu intervjua CTO postavio pitanje da li sviram neki instrument. Odgovorio sam da zapravo znam da sviram harmoniku na šta je on ostao u čudu zašto to nije bilo navedeno u CV-u. Možda je to i presudilo da dobijem ponudu.
Od tog trenutka, proces je tekao mnogo lakše: za našeg sagovornika nije bilo zakonskih prepreka za vizu s obzirom na to da je ispunjavao sve uslove koje Norveška traži – obrazovanje i prethodno radno iskustvo koje mora biti u skladu sa ponudom za posao. “Ja sam, igrom slučaja, još 2013. godine diplomu iz Srbije nostrifikovao u Norveškoj tako da je to bila i dodatna olakšavajuća okolnost”, priseća se on i dodaje:
Takođe, imao sam veliku pomoć u procesu preseljenja od strane HR službe TIDAL-a. Na meni je bilo da prikupim, skeniram i pošaljem neophodna dokumenta i ovlašćenje da kompanija u moje ime preda zahtev za vizu. Proces obrade zahteva za vizu trajao je ukupno oko dva meseca. Krajem januara 2018. je sve bilo gotovo.
U sklopu ugovora je bila i obaveza TIDAL-a da rezerviše avionsku kartu kao i smeštaj u hotelu za prvih mesec dana. Informacije koje sam dobijao od kolega su zaista bile zlata vredne – od onih važnijih (proces prijave u policiji, rešavanje bankovnog računa što za strance nije baš naivno, kao i traženja stana), sve do banalnih (gde se kupuje plazma i kokta). Činjenica da sam prešao sa pozicije QA inženjera na istu tu poziciju, profesionalno nije bio toliko veliki izazov jer je sve teklo nekim svojim tokom. Najveći izazov je preseljenje porodice i navikavanje na sociološke karakteristike stanovnika Skandinavije.
Sve veći broj IT kompanija konstantno traga za talentima van granica Norveške
Jovan je u Oslu već više od tri godine, prilično dobro je upoznao norvešku IT industriju i, kako navodi, osnovna razlika u odnosu na domaće tržište je činjenica da ima jako malo outsourcing kompanija. “Tržište na kome većina velikih IT firmi u Norveškoj posluje je uglavnom Skandinavija, a najviše, naravno, Norveška”, kaže naš sagovornik.
Sa druge strane, dodaje on, nema ni blizu toliko preduzetnika i frilensera kao u Srbiji, ali ima dosta konsultanata. “Firme koje zapošljavaju konsultante zapravo žive od provizije pri iznajmljivanju radne snage. Takve kompanije su u Srbiji na lošijem glasu, međutim, u Norveškoj je potpuno obrnuto. Plate mogu da budu dosta veće ako radite kao konsultant”, ističe on i navodi da postoji nekoliko izuzetno velikih firmi koje se bave isključivo iznajmljivanjem kadra:
Ono što je meni u početku bilo čudno je to da junior konsultant možeš da postaneš praktično čim završiš fakultet, bez dana radnog iskustva. Moje shvatanje konsultanta je, izgleda, bilo pogrešno za norveške pojmove. Ovde se, zapravo, na taj način rešava privremena radna snaga koju zakonski može zaposliti/iznajmiti po projektu i nakon projekta njihov angažman prestaje.
Zanimljivo je i da se konsultant uglavnom prima u tim kao da je deo kompanije kojoj je iznajmljen – bar je u TIDAL-u tako: dobija istu opremu, radni prostor, pristup svim resursima kao i svaki drugi zaposleni i ni po čemu se njegov status i odnos kolega prema njemu ne razlikuje. Nakon završetka projekta, on ide u drugu firmu na neki novi projekat. Takođe, ovakvi angažmani mogu trajati par nedelja ali nekad bude i par godina.
Naš sagovornik ističe i da kompanije koje su se izgradile kroz poslove sa naftom u Norveškoj postavljaju standard što se tiče uslova za rad i te uslove retko koja kompanija iz druge branše može da dostigne. “Ipak, IT industrija ne zaostaje puno i pored dobrih uslova za rad nude aktuelne tehnologije i zanimljive projekte za koje ste sigurni da će milionima ljudi biti od koristi. On dodaje:
Ono što je takođe standard jeste da sve veći broj IT kompanija konstantno traga za talentima van granica Norveške. Uslovi koji se nude pri preseljenju su takođe važna karta na koju veliki broj kompanija igra. Diverzifikacija radne snage doprinosi i tome da na svaki izazov uvek postoji više ideja za rešavanje koje se u osnovi dosta razlikuju.
Stabilnosti i ravnoteža između poslovnog i privatnog dela života je glavni adut norveške IT industrije
Kako je TIDAL postao deo Square-a pred Jovanom i celokupnim timom ove kompanije slede veliki izazovi jer će morati da usklade procese i planove sa kompanijom koja je 10 puta veća od njih. Sa druge strane, kaže naš sagovornik, imaće priliku da dele resurse i znanje kojim raspolaže Square, a sve to se dešava baš u godini koja je, po njegovom mišljenju, prekretnica u globalnom usvajanju kripto valuta, NFT-a i blockchain-a uopšte. “Unapređivanje postojećih rešenja za automatizovano testiranje je nešto što me dodatno motiviše i na čemu sam trenutno najviše fokusiran”, primećuje on i ističe da je aktuelna pandemija još jedan faktor koji je uticao na sve, bez obzira na industriju:
Kompanije koje su bile u mogućnosti da posao obavljaju od kuće bile su u obavezi da to sprovedu u delo. U Oslu ovo pravilo važi od marta 2020. do danas. Naravno, cela ova situacija dosta nepovoljno utiče na psihu pa je većini ljudi bilo lakše da se fokusira na posao umesto da se brine ili nervira što ne može da se druži sa prijateljima ili putuje.
Znam da je dosta konsultantskih kompanija otpuštalo radnike dok je u firmama koje su imale sopstvene projekte poput TIDAL-a, produktivnost drastično skočila jer smo praktično bili non-stop u kući, za računarom a zapošljavanje novih kolega praktično nikada nije ni stalo.
The post Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji appeared first on Netokracija.rs.
