by RootSecKrenimo od vrha: u organizaciji, svako od nas služi nekoj svrsi. Pored onih pozicija koje sistematizacija radnih mesta indikuje da zauzimamo, paralelno postoji neformalna organizacija, raspodela dužnosti i poslova.
Primer 1: CEO kompanije se bavi poslovima COO-a, a vlasnik je taj koji je finansijski direktor i ponaša se kao generalni, iako mu iz nekog razloga ne odgovara da bude imenovan kao direktor u papirima kompanije.
Primer 2: Postoje 3 ključne osobe u firmi od kojih je jedna vlasnik koja se ponaša kao konsultant. Prisutna je samo kada nastane veliki problem koji niko ne ume da reši, generalni direktor koji rukovodi firmom na dnevnom nivou i direktor operacija koji je ujedno i HR i “mama” firme. Ova treća je zapravo osoba koja može sve da vam završi sa onim koji je odsutan. Tako su se podelili.
Formalna organizacija postoji jer to tako treba. Ako ništa, kaže zakonodavstvo.
Neformalna organizacija postoji jer kompanija u realnosti funkcioniše uslovljena snagama i slabostima igrača koji ih čine. Ona dozvoljava da se snage preraspodele tako da tim u totalu ima 100%, a pojedinac vuče procenat koji (objektivno) može da iznese.
Ako je formalna organizaciona struktura jedna šahovska tabla (a svaki zaposleni pijun), neformalna organizacija je scenario za predstavu, a svaki akter ima svoju ulogu.
Moj posao, posao konsultanta, fenomenalnim čini što sam uvek na ivici nepripadanja. To mi daje perspektivu i mogućnost da vidim spone između ljudi i stvari koje akterima u predstavi promiču.
Svakog brine svoj interes, a niko ne shvata da živi u matriksu
Izazov predstavlja izmeniti tok predstave a da usput i sami ne postanete akter. A verujte mi, budete u iskušenju da i vas napuderišu, presvuku i daju vam scenario.
Međutim, ako uspete da ostanete posmatrač, ali i da učestvujete dovoljno da ne budete uljez (što ne želite jer se uljezi odstranjuju “sami” i preko noći), možete da ponudite bolje rešenje problema tako što ćete prosto promešati postojeći špil karata, da ne kažem interesa i ljudi.
U svakom slučaju, opis posla konsultanta podrazumeva da vraški dobro povezujete (naizgled nepoveziva) dva i dva.
Pomenula sam da neformalna organizacija dozvoljava da se uloge raspodele drugačije tako da organizacija kao celina funkcioniše bolje. Ako dve sheme stavite u odnos, shvatite da se nalazite na nekoj vrsti maskembala, gde niko nije ono šta se zapravo čini da jeste.
Inspirisana razlikom između uloga koje ljudi u organizaciji igraju, nasuprot titulama na LinkedIn-u, primetila sam 9 veoma zanimljivih uloga za koje ljudi mogu biti plaćeni, jer je upravo to njihov najbolji doprinos organizaciji. Naravno, niko ne osporava niti ulazi u to kako i da li kvalitetno rade svoj posao.
#1 Plata da budete Anti-aging krema
Kada ne znaju kako da se izbore sa kolektivom koji polako ali sigurno gazi vreme, organizacije zaposle veći broj praktikanata ili mladih ljudi da “malo razbiju taj ugrušak” i unesu svežu energiju. Problem je u tome što se ovi perspektivni, pametni i energični mladi najčešće doživljavaju kao grupa zlatnih retrivera koja treba da bude izvor radosti i rejuvenacije ostatku kolektiva – malo da se poigraju, pa natrag na staro.
Retriveri ne dobijaju nikakvu moć odlučivanja ili realan uticaj na biznis, izlaze razočarani i energetski iscrpljeni jer ne razumeju zašto najosnovnije stvari ne mogu da urade ili nauče. Jadni mali zlatni retriveri.
Ne rešava se sve na ovom svetu parlamentskom logikom, jedan poslanik jedan mandat.
#2 Plata da budete ćerka/sin kog neko nikad nije imao
Koliko god da se trudimo da budemo objektivni, ljudska smo bića. Uspešni ljudi su često “interni tip u odlučivanju” (oslanjaju se na sebe i svoj rezon u donošenju odluka) i poštuju sebi slične ljude. Kada upoznaju nekoga ko ih podseća na njih u mladosti, skloni su da takvoj osobi veruju, jer su navikli da samo sebi veruju.
Da li je to pametno ili nije, zaista zavisi od slučaja do slučaja. Ima i kad jeste. Zaista ima. Dobro procene ljudi.
#3 Plata da budete mama/tata
Kada se osećamo neprijatno u poziciji na kojoj se nalazimo, odnosno kada se od nas puno očekuje a nismo sigurni da mi to možemo, revertujemo u ulogu deteta i tražimo nekoga ko će nas držati za ruku.
Može da se desi da svojim pristupom poslu i mentalitetom, čak i svom menadžeru ulijete toliko poverenja da u vama vidi svog roditelja, ukoliko to želi.
Verovali ili ne, dobar broj ličnih asistenata i sekretara se nalazi u ovakvoj poziciji, bebisitujući i snažno utičući na odluke svojih poslodavaca.
#4 Plata da budete Kerber
Svaki trezor ima svog čuvara. Ponekad je posao čuvati važnu osobu od neželjene pažnje ili posetilaca. Ili projekat od malicioznih kolega. Ili obračun plata od radoznalih zaposlenih. Ili skrivena vrata kojim se u zgradu ulazi, ali samo na poziv.
#5 Plata da budete žrtveni jarac
Da li ćete biti ona žena iz firme koja je otišla na porodiljsko u pogrešnom trenutku i izgubila unapređenje, ili onaj lik koji se usprotivio novoj sistematizaciji radnih mesta i premešten u drugu zgradu, plaćeni ste da budete deo kompanijskog folklora i primer šta se dešava ako se drugi drznu da urade nešto slično.
Ili, zapravo, bilo šta.
#6 Plata da budete strašilo za (lenje) vrane
Ponekad je nečije prisustvo dovoljno da se poveća produktivnost ostalih zaposlenih. Ne mora ta osoba biti menadžer ili neko ko može da otpusti. Dovoljno je da ima kapacitet da preuzme deo posla na sebe i da su to ostali osetili. Na taj način se motivišu ostali zaposleni, koji (iz nekog drugog razloga) ne bi trebalo da budu otpušteni.
#7 Plata da budete Šeherezada
Neki menadžeri ili vlasnici toliko uteruju strah u kosti, da je potrebna Šeherezada da ih “savlada” svojim people whispering skills-om i amortizuje pritisak na ostatak organizacije koji ne bi podneo “zulum” bez tog buffer-a. Još ako uspeju da se pronađu sultan i Šeherezada, taj ples može da funkcioniše decenijama.
#8 Plata da budete poslednja mera
Kada svi drugi načini da se problem reši ne upale, a potreban je “čovek za posao”, dovodi se teška artiljerija, odnosno neko ko je poslednja mera. Obično (tim) konsultan(a)t(a) koji su pitbulovi sa jasnim ciljom.
Iskusna poslednja mera, nauči vremenom dobro sebe da naplati jer je njen posao da preživi pakao za tuđ interes.
#9 Plata kao kompenzacija za stagnaciju
Ove ljude obično dovode osnivači ili top menadžeri, ali oni svojim znanjem i kapacitetom premašuju trenutne potrebe organizacije.
Drugim rečima, za njih nema trenutno posla i plaćeni su da čekaju vlasnika da smisli šta će sa njima jer ne želi da ih izgubi i da (nepovratno) odu na bolju priliku. Ili ih drži na ledu i testira kako će da se ponašaju i uklapaju u organizaciju probni period, dok ne odluči da im prepusti neki važan deo posla.
Vlasniku/top menadžeru je jasno da će mu takva osoba biti potrebna. Vlasnik/top menadžer ovo vidi jer ima viziju. Problem nastaje kada vlasnik nema svest da svoje vizije mora da komunicira, no dela pod parolom: “Nemam šta ja kome da se pravdam, dosta sam se ja namorao/la”. Drugim zaposlenima (koji ne vide tu viziju i ne čitaju misli) ovakav zaposleni smeta. Iz njihove perspektive, on dobija platu ni za šta. Često se dešava da se čekanje i otegne, a osoba koja visoko vrednuje lični razvoj i usavršavanje odlazi jer stagnira. To je najgori mogući epilog.
Kolektiv ispod daha tračari da su “bačene pare”, a top menadžment ostaje razočaran što je i pokušavao nešto da implementira.
Dakle, iako mislite da ste plaćeni za posao koji obavljate, često vas zapravo diferencira uloga koju u predstavi igrate.
Jer, gde je kolektiv, tu i drama.
Da li ste se setili još nekog primera ili prepoznali u postojećim? Za šta ste Vi zaista plaćeni? Budite iskreni, prvenstveno prema sebi i zbog sebe.
Autor naslovne grafike je Iva Kujundžić.
The post Da li ste se za nekog kolegu upitali ‘Za šta, bre, ova/j prima platu?’ appeared first on Netokracija.rs.
