by RootSecStephan Kuester, partner i Head of Ecosystem Consulting u kompaniji Startup Genome, nedavno je bio gost Webiz virtuelne konferencije gde je u okviru razgovora Kako do prvog jednoroga iz Srbije? sa ostalim učesnicima pokušavao da odgovori na ovo pitanje.
U nastavku teksta Stephan će se i za Netokraciju potruditi da pruži odgovor, ali pre toga pitali smo ga šta je potrebno celokupnom srpskom startap ekosistemu ne bi li napredovao. On otkriva da je, za početak, najpre potrebno više startapa:
Uspeh, posebno u pogledu izgradnje ekosistema kompanija za skaliranje (ili čak jednoroga), je pre svega funkcija jednostavnih brojeva – više osnovanih kompanija stvara više mogućnosti. Zato bi trebalo da podstaknemo veći broj ljudi (koji nisu na univerzitetu, ali nisu ni započeli karijeru) da se odluče za preduzetništvo. To nije lako, a percepcija ličnog rizika može mnoge sprečiti u ovom koraku.
Ipak, možda postoje prilike da se pomogne i ohrabri slanjem jasne poruke zahvalnosti za preduzetništvo npr. od premijera i drugih državnih predstavnika, predstavljanju uspešnih primera koji služe kao uzori za praktične intervencije koje pomažu nekome da održi egzistenciju dok pokušava da osnuje kompaniju (npr. dvanaestomesečne lične stipendije za mlade preduzetnike, mogućnost zapošljavanja za one koji su se usudili, ali nisu uspeli itd.).
Osim toga, Stephan je u intervjuu i na pomenutom događaju istakao da moramo raditi na unapređenju sposobnosti kompanija da rastu i opstaju u tzv. dolini smrti (Valley of Death) što predstavlja problem mladim kompanijama širom sveta kada žele da pređu iz grupe prijatelja u profesionalnu kompaniju koja ima različite zahteve u pogledu finansiranja, upravljanja i procesa. “Rešenja za finansiranje zasnovana na ranoj fazi i kapitalu, pristup profesionalnom akceleratorskom programu i zaista izvanredno mentorstvo potrebni su da bi se povećala verovatnoća da startap preraste u kompaniju za skaliranje”, ističe on.
Nažalost, kako dodaje, Srbija danas pokazuje premalo kompanija koje vrše ovu uspešnu tranziciju. “To nije neuobičajeno, već je tipično za mlađi ekosistem u onome što nazivamo fazom aktivacije. Zajedno sa Vladom Srbije, Digitalnom Srbijom i PvC-om imali smo mnogo diskusija u vezi s tim i izneli jednostavne, ali jasne koncepte za prevazilaženje ovih ograničenja u fazi rasta”, otkriva naš sagovornik.
Finansiranje startapa je trenutno najveće otvoreno pitanje
U nastavku razgovora, Kuester otkriva i da se Srbija posebno ističe na Zapadnom Balkanu po veličini i stepenu razvoja svog ekosistema, ali i po velikom napretku koji je postigla uspostavljanjem politika koje su povoljnije i podržavaju preduzetništvo, a to su važni temelji na kojima se treba nadograđivati:
Srbija, u poređenju sa drugim mestima, takođe pokazuje relativno jake veze sa drugim i zrelijim ekosistemima i znanje tehničkog i poslovnog modela koje se tamo mogu naći – te veze nazivamo “Globalna povezanost”. Iskorišćavanje ovih veza za mentorstvo i razmena znanja je odličan način za dalje ubrzanje lokalnog razvoja i otvaranje novih puteva za prodaju usluga razvijenih u Srbiji na inostranom tržištu.
Osim toga, naš sagovornik ističe i da postoji niz osnivača, njihovih kompanija i sektora u kojima je Srbija daleko iznad domaćeg proseka i to su sjajni primeri za učenje i deljenje u širem ekosistemu. “Novi sektori, na primer agrotech, takođe pružaju dodatne mogućnosti, ali finansiranje ostaje veliko otvoreno pitanje i trebalo bi raditi na stvaranju odgovarajućih rešenja za finansiranje iz privatnih izvora u kom su ekosistemi iza Zapadne Evrope, Poljske i Rumunije daleko ispred”, kaže naš sagovornik.
Inače, kao najjače grane domaćeg startup ekosistema Starup Genome istraživanje je izdvojilo industriju igara i blockchain, a naš sagovornik otkrio nam je kako se ove grane mogu ojačati za dalji rast:
Industrija razvoja video igara je dobro uspostavljena i verovatno će itekako osetiti benefite od promene ponašanju potrošača koje su, između ostalog, uzrokovane i pandemijom. Ponovo, podrška kompanijama za skaliranje, posebno korišćenjem određenih mentorskih mreža u inostranstvu, može dalje da pomogne ubrzanju rasta i mogućnosti prodaje na većim/globalnim tržištima. Ovde su se rešenja u velikoj meri razvila tokom poslednjih 12 meseci i velike mogućnosti mentorstva i podrške prodaji izvoza dostupne su na virtuelan i mnogo pristupačniji način.
Sa druge strane, blockchain treba da raste globalno i za Srbiju će biti važno da proširi primenu tehnologije. Istraživanje slučajeva upotrebe u drugim industrijama, npr. kroz saradnju sa velikim kompanijama i agencijama iz javnog sektora može pomoći u boljem razumevanju praktičnih izazova u mnogim industrijskim podsektorima radi zajedničkog razvoja i testirati rešenja zasnovana na blockchain-u.
Za kraj, našeg sagovornika pitali smo isto pitanje koje stoji u naslovu pomenutog Webiz panela: kako do prvog jednoroga iz Srbije? On otkriva da se odgovor krije u podršci ljudi da se okrenu ka preduzetništvu i da bi se, kao što smo spomenuli, trebalo pronaći rešenja za finansiranje i mentorstvo. Sa druge strane, ističe on, Srbija se nalazi na putanji rasta i sa gore pomenutim politikama i inicijativama ekosistem Beograd i Novisad so 2026. moće preći u sledeču fazu”, zaključuje naš sagovornik.
The post Predstavnik Startup Genome-a otkriva šta Srbiju deli od daljeg rasta startap ekosistema i prvog ‘jednoroga’ appeared first on Netokracija.rs.
